Povrede tetiva
Tetive povezuju mišiće sa kostima, a sastavljene su od snopova kolagenih vlakana postavljenih po uzdužnoj osovini. Tetive su elastične i izvanredno čvrste formacije, koje izdržavaju najveća opterećenja (tetiva kvadricepsa 600 kg., tetiva tricepsa potkolenice 400 kg.). Tetivne ovojnice omogućuju klizanje tetiva i smanjuju trenje.
Povrede tetiva u sportista u pravom smislu reči nisu česte. Većinom se radi o afekciji tetivnih ovojnica, na bazi manjih ponavljanih trauma ili dugotrajnih naprezanja (zapaljenske i degenerativne promene). Ove promene pogoduju tetivnim prekidima, jer im slabe otpornost. Zbog toga se prekid po pravilu povezuje sa prethodno promenjenom tetivom. Zdrava Ahilova tetiva sa presekom od 0,6 cm. prekida se tek pri naprezanju i optrećenju od preko 600 kilograma.
Afekcije tetivnih ovojnica, nastaju u sportista ređe direktnim udarom, pritiskom zavoja, bandaža ili nepodesne obuće, a česće i prenaprezanjem i to na početku sezone. Ove afekcije (tenosinovitisi), predstavljaju reaktivna zapaljenja. Karakterišu se bolom, ograničenjem pokreta, umerenim otokom duž zahvaćene tetive, a ponekad i krepitacijama. Najčešće su lokalizacije na tetivama u predelu ramena, podlaktice i potkolenice. Akutni traumatski sinovitisi dobro reaguju na mirovanje (naročito na restrikciju onih pokreta koji izazivaju bol). Medikamentozno se koriste salicilati, oralni antiinflamatorni preparati i proteolitički fermenti. U težim slučajevima indikovana je gipsana imobilizacija 7-14 dana. U pogledu lokalne instilacije kortikosteroida, potrebno je iskustvo u pogledu diferenciranja pogođene tetive i da instilacija ne pogađa telo tetive. U nekim slučajevima, dolazi do konstrikcije tetivnog omotača i do poteškoća u klizanju tetiva, praćenih škljocanjem ili blokiranjem pokreta.
Degenerativne promene na telu tetive, za koje se smatra da često pogađaju sportiste, naročito one sa dužim takmičarskim stažem uzrokovane su ponavljanim traumama, prenaprezanjem i cirkulatornim smetnjama (t e n diniti). Progresivne smetnje u ovakvim slučajevima, uzrokovane su slabljenjem prokrvljenosti i ishrane tetive zbog oštećenja sudova mesotendineuma i periteniuma, zbog čega se smanjuje elasticitet i otpornost tkiva. Neke tetive, naročito one duge, opterećene su na prolazu kroz tunele ili obilazeći uglove koštanih izbočina iritacijama trenja. Tendiniti se javljaju u dva oblika: u prostom obliku (vretenasta zadebljanja tetivnih vlakana) i pseudocističnom obliku (male cistične formacije koje razdvajaju tetivna vlakna). U sportista su česte lokalizacije na tetivama ramena, podlaktice, čašice, u pregibu skočnog zgloba, na peronealnim tetivama, a u starijih sportista naročito na Ahilovoj tetivi.
Tendiniti se karakterišu umerenim otokom i bolnom osetljivošću, naročito na pritisak. Pokreti su ograničeni. Sportista se brže zamara. Nekad su prisutne i krepitacije. Terapija je slična kao u slučaju sinovita. U najtežim slučajevima hiruška ekstirpacij'a infiamiranog sinovijalnog tkiva, može dovesti do poboljšanja.
Rupture tetiva nisu česte sportske povrede. One se češće javljaju u sportskih veterana i u rekreativnim aktivnostima. Tako se ruptura Ahilove tetive najčešće susreće u starijih sportista, trenera ili pri rekreativnim aktivnostima srednjevečnih lica. Mnogo ređi su slučajevi ruptura tetiva sportista u mlađim godinama života. Prekid tetive ekstenzora prsta ruke ("čekićasti prst") je u tom pogledu nešto češća pojava. Rupture tetiva nastaju pri jačoj nekoordinisanoj kontrakciji mišića (skok, odraz, start, bacanje i sl.), kada povređeni, skoro redovno bivši kvalitetan sportista, oseti bolan fenomen "udarca kamenom ili bičem" u povređenom predelu. Sa bolom se javlja i funkcionalna nemoć, mada ponekad pri prvom pregledu očuvana akscesorna muskulatura može da maskira prekid tetive.
Terapija rupture tetiva zavisi od lokalizacije i stepena kontraktilnosti. U tom smislu se primenjuju metode imobilizacije ili hirurški rekonstruktivni zahvati.
