Povrede mišića
Progresivno uključivanje povređenog mišića podrazumeva dobro definisane i propisane vežbe (kvalitet), kao i doziranje (kvantitet). One se zasnivaju na proceni osnovnih svojstava mišićne funkcije: sposobnosti da se kontrahuje, elastičnosti, savlađivanju otpora, i oslobođanja napetosti. H. Kraus daje pravila za njihovo izvođenje: mišićna funkcija će se poboljšati samo ako se često ponavlja i to intenzivno u bilokom pojedinačnom periodu vežbanja. Ono što se postigne ostaće trajno, samo ako se ovi uzastopni periodl vežbanja ponavljaju dovoljno često. Ponavljani pokreti moraju biti identični i dovoljno snažni, da bi se postigao željeni efekat vežbanja. U rehabilitaciji mišićnih povreda pasivne i aktivne potpomognute vežbe nisu indikovane. Vežbe treba sporovoditi pod optimalnim uslovima, a to znači da su rezidualne reakcije na inicijalnu traumu ostale minimalne.
Povrede mišićno-tetivnih prelaza su česte u sportista. Nastaju najčešće kada napet mišić bude izložen novoj indirektnoj sili ili udaru. Ove povrede kao i povrede mišića, se javljaju u 3 stepena: prvi stepen sačinjavaju povrede se prekidom manjeg broja vlakana i posledičnom inflamatornom reakcijom, drugi stepen sačinjavaju delimični rascepi, a treći potpuni prekidi. Zavisno od stepena povreda, postoji manja ili veća osetljivost na lokalizacijama povreda. Bol se pojačava na pritisak ili kontrakciju pogođene jedinice. U težim slučajevima pojavljuje se neposredno otok, bolni spazam i oštećenje mišićne funkcije, a posle i ekhimoze. U slučaju disrupcija, pozitivan je i palpatorni nalaz. Terapija ovih povreda je identična kao u povreda mišića. Prema tome kao i u slučajevima ruptura mišića i muskulotendinozne disrupcije, ako su kompletne, najefikasnije se leče neposrednim hirurškim rekonstrukcijama.
