Povrede grudnog koša
Čvrste okvire i zidove grudnog koša čine 12 dorzalnih pršljenova, sa kojima se zglobljava 12 pari rebara. Sa prednje strane rebra su spojena sa sternumom, od kojih samo sedam gornjih direktno (prava rebra), a rebarne rskavice donjih pet rebara su spojena sa sternumom preko rebarne rskavice VII rebra, ili su slobodne (lažna rebra). Koštani delovi toraksa zaštičuju vitalne organe, velike krvne sudove, i druge značajne organske sastave grudnog koša.Grudni koš predstavlja relativno fiksiranu celinu, ali raspolaže i određenom elastičnošću, koja je neophodna za funkciju disanja. Dorzalni deo kičmenog stuba je manje pokretljiv od vratnog i lumbalnog. Ovaj deo karakteriše laka fiziološka kifoza, koja u nekih sportista može biti jače izražena (biciklisti, bokseri). Pojačana kifoza je nekad posledica juvenilnog osteohondrita (M. Scheuermann), pa ovo oboljenje treba kontrolisati i lečiti od samog njegovog začetka.
Donju granicu toraksa čini dijafragma, koja se različito projicira za vreme inspirijuma i ekspirijuma, pa se pri dubokom udisanju njen svod spušta za 1-2 međurebarna prostora.
Mnogobrojni i snažni mišići, koji opkoljavaju grudni koš, vrše osnovne pokrete ekstenzije i fleksije kičmenog stuba i potpomažu funkciju disanja. U sportista su značajni duboki leđni mišići, koji vrše ekstenziju trupa i koji su raspoređeni u tri grupe. Najdublje su postavljeni interspinalni kratki mišići, površnije transverzospinalni, koji pored ekstenzije imaju i dodatnu rotatornu funkciju. Najpovršnije leži snažni m. errector trunci u vidu mišićnog masiva, naročito izraženog u bočnim delovima trupa. Fleksiju kičmenog stuba vrše dve mišićne grupe. Prvu predstavljaju mišići trbušnog zida, pravi i kosi, od kojih poslednji imaju i snažnu rotatornu funkciju. Drugu grupu predstavlja psoas muskulatura, koja svojim distalnim pripojima na femur flektira trup, kada je femur fiksiran.
U grudnom košu su smeštena pluća, koja ispunjavaju grudnu šupljinu obloženu pleuralnim prevlakama. Parijetalna pleura obavija ovu šupljinu iznutra, a visceralna pluća. Između ova dva lista je virtuelni kapilarni prostor, u kome vlada negativan pritisak. Disanje je moguće samo ako je ovaj pritisak negativan (-5 do -10). Pluća kao organ disanja su pod uticajem respiratornog centra, koji je pod uticajem nervnih i hemijskih nadražaja. Nervna regulacija se vrši preko vagusa, podražajima sa pluća i torakalnog zida, a hemijska uticajima kisele reakcije krvi na pojačanu respiraciju.
U procesu disanja u plućima se vrši razmena gasova, tako da krv uzima kiseonik iz pluća a ispušta ugljen dioksid. Fiziološko disanje u stanju mirovanja je pravilno, mirno sa određenim ekskurzijama toraksa i frekvencijom od oko 16 resorpcija u minuti. Sve povrede toraska, bilo njegovog zida, bilo pluća, srca ili drugih organa i delova, uzrokuju poremećaje disanja, dispnoične ili apnoične. Poremećaji disanja se javljaju i u slučajevima kraniocerebralnih povreda sa poremećajem svesti. Zbog svoje velike površine toraks je izložen, kako lakim, tako i teškim povredama. Poteškoće u dijagnostici, mogu se ponekad javiti zbog toga, što i teže intratorakalne povrede, nekad nisu praćene vidnijim spoljnim znacima. Međutim u većini slučajeva težih povreda, neposredno su evidentni znaci poremećaja disajne funkcije. Ovakve povrede zahtevaju neposrednu medicinsku pomoć, ponekad i urgentnu, radi spasavanja života povređenoga. Na sreću, u najvećem broju sportova, povrede grudnog koša su obično lakše prirode, što znači bez povrede unutrašnjih organa. Daleko najveći broj teških povreda grudnog koša otpada na saobraćajne udese, zatim na motosportove, biciklizam i zimsko sportske brzinske vožnje.
Povrede ovoga regiona dele se na povrede zida grudnog koša i povrede unutrašnjih organa, tj. intratorakalne povrede.
Povrede zida grudnog koša
U sportskim aktivnostima ređe su oguljotine i ogrebotine na koži prsa i leđa. Šire epidermalne abrazije su moguće na grudnom košu i leđima pri skokovima u vodu, u rvača zbog nepropisnih strunjača ili boksera zbog nepravilnih udaraca. Povrede direktnim delovanjem tupe sile na ograničenoj površini - kontuzije zida grudnog koša moguće su u manjoj ili većoj meri u svim sportovima (udar, sudar, pad). Njihova težina zavisi od stepena povrede potkožnog masnog tkiva i kapilara. Ponavljane kontuzije, mogu uzrokovati na grudima nejasno ograničene induracije, zbog ožiljavanja oštećenog tkiva (tzv. traumatska masna nekroza). Ovo treba imati na umu pri pregledu takmičarki izloženih takvim traumama (rukomet, košarka, odbojka), da bi se pravila razlika od drugih mogućih induracija predela dojke i njene okoline.
Nešto ozbiljnije kontuzije su lokalizovane na lumbodorzalnoj fasciji. Ova fascija je sastavljena od dva lista, prednjeg i zadnjeg. Zadnji je površan i polazi od spinoznih nastavaka, a prednji se pruža od XII rebra do unutrašnje strane bočnog grebena. Kontuzija ovih struktura može uzrokovati veči hematom, koji se lokalizuje između ova dva lista i koji se teže leči, jer i posle evakuacije ima tendencu recidiva. Lečenje se sastoji u ograničavanju aktivnosti, poštedi, aplikaciji leda i kompresiji.
Od većeg značaja su mišićne povrede u predelu grudnog koša, nastale indirektno, kao posledica prekomerno snažnih kontrakcija nasuprot otporu. Ređe su povrede posledica prekomernog istezanja. Ove distenzione povrede (istegnuća) karakterišu se naglom, akutnom pojavom bola u pogođenom mišiću. Često je pogođen m. pectoralis maior, neked i obostrano. Bol je najjače izražen na polazištima, pripojima ili muskulo-tendinoznim prelazima. U slučaju povrede m. pectoralis maiora, bol se prostire duž rebarnih rskavica II-IV i prednjeg pazušnog nabora. U slučajevima lakših povreda, simptomi se smiruju za nekoliko dana. U slučaju težih povreda, praćenih hemoragijom (otok, hematom), primenjuju se pravila bazične terapije. Mnogo češće su ovakve povrede lokalizovane na mišićima leđa. Naročito se sreću u dizača tereta, veslača, trkača na dugim stazama, fudbalera i košarkaša. U kliničkoj slici do-minira bolni mišićni spazam, koji je vidan i palpabilan. Pažljivim i opreznim ispitivanjem, može se postići pun obim pokreta, za razliku od distorzionih povreda kičmenog stuba, gde je pokretljivost skoro potpuno ograničena. Dizači tereta i rvači su često pogođeni akutnom distenzijom obe paravertebralne grupe, naročito lumbalne, pri čemu je prisutan obostrano spazam i osetljivost insercija na karlici. Trkači na dugim stazama, naročito ako su lordotični doživljavaju akutni spazam obično pri kraju 3000 metara, ali ova je pojava reflektorne prirode. Posle prekomernih bacačkih naprezanja, bacači diska i kladiva, dobijaju akutni bolni spazam u levoj ili desnoj paravertebralnoj regiji (obično u levoj). U veslača se najšeće pojavljuje akutni bolni spazam paravertebralne
