Mogućnosti konzervativnog lečenja
Pacijenti sa bolovima u krstima i nogama su zbog njihovog brojnog povećanja postali medicinski problem. Zbog toga su preporuke za lečenje ovih bolova po broju i vrsti postale nepregledne. Različiti predlozi za konzervativno lečenje mogu se najbolje poređati po principu delovanja. Najpre se pri pojavi poteškoća pokušava nespecifičnim opštim lečenjem. Još uvek je strogo odmaranje u postelji, na tvrdoj podlozi, čim nastupe bolovi u krstima iii u nogama, najbolja metoda. Medikamenti koji ublažavaju bolove i zapaljenja, poznati kao analgetici i antiflogistici, podstiču lečenje ležanjem kao što je primer ležanje u koso izdignutoj postelji, koje ima za cilj opuštanje nadraženih nervnih korenova. Time se obično postiže smanjenje tegoba ili oslobadanje od teškoća u toku nekoliko dana, pri čemu mogućna tendencija samolečenja ovog bolesnog stanja ima značaja. Daleko je uobičajenije lečenje "ušpricavanjem" vitaminskih preparata i medikamenata koji treba da otklone bolove a time i da olabave mišiće leđa.
Ubrizgavanje medikamenata koji imaju umirujuće (opijajuće) lokalno dejstvo otklanjaju zapaljenja u oblasti međupršljenog otvora , veoma je rašireno. Cilj ovog načina lečenja je da se medikamentom prekine širenje bola nadraženog nervnog korena, kao i dalje prenošenje bolova odgovornih malih nerava (paraspinalno i paravertebralno lečenje injekcijama).
Dalje, oprobane metode lečenja koje se mogu primeniti za ublažavanje postoperativnih bolova, zahtevaju, pak, pri njihovom izboru i primenu posebnog iskustva i uvežbanost.
Ubrizgavanja oko tvrde kore kičmene moždine pozadi ili slabinska periduralinfiltration (treba je izvoditi dugotrajno i sa ležećim kateterom); kanalna periduralna injekcija (sakralna anestezija) ili u obliku paraspinalnog infiltracionog lečenja, pri čemu se na poseban način opijaju vlakna koja prenose bol u bogato opskrbljene nervne pletenice čaure malog zgloba pršljena. Enzimsko rastvaranje obolelog kičmenog diska (chemonukleolyse) je dalji način lečenja injekcijama. Polazeći od pretpostavke postojanja gnojnog mesta, kao kod zuba, da bi bolovi u krstima mogli da oslabe, sprovode lekari često postupak saniranja žarišta. Zbog toga se prvo otkrivaju žarišta bolesti i zatim leče. Ne retko iznenađujući uspeh ovakvih mera daje za pravo ovakvom načinu lečenja. Mestimična primena toplote donosi, pre svega na početku pojave bolova, olakšanje. Ipak, treba naglasiti da kod istog postupka može da nastupi pojačanje bolova, tako da se mora pojedinačno proveriti da li ovakav način lečenja sme da bude primenjen. Primena toplote sprovodi se često u obliku vrelih rolni vazdušnih jastuka, "fango"-blata i kupki. Na taj način postignuto poboljšanje protoka krvi treba da dovede do smanjenja bolova. Zbog toga ovi jednostavni načini lečenja uživaju veliku populamost.
Lokalnom primenom rashladivanja se takođe ublažavaju bolovi, a nekada i sasvim otklanjaju. Isto tako i o ovoj metodi treba u svakom pojedinačnom slučaju odlučiti, pošto su moguća i suprotna dejstva. Metoda rashlađivanja mora se primenjivati pažljivo i promišljeno.
Lečenje kupanjem, pre svega u termalnim kupkama, deluje veoma intenzivno na telo i krvotok, tako da ovakvu terapiju sme da odredi samo lekar pri pregledu. Nespecifična kupanja sa dodacima, kao na primer kupatila sa dodatkom ekstrakta četinara, vode takođe do poboljšanja krvotoka. Smirujuće dejstvo na bolove u kupatilu se procenjuje. Uvođenje slabe struje kroz vodu, dovodi do ubrzanja krvotoka, prag za bolove biće povećan. Drugi oblici primene elektroterapije, kao što su: galvanizacija, interferenciona struja, propuštanje kratkih talasa, kao i ultrazvučna terapija, zasnivaju se na istim principima delovanja. U telu se stvara toplota, kojom se poboljšava krvotok i opuštaju mišići.
Lečenje impulsnom strujom zauzima u okviru elektroterapije poseban značaj. Ono se primenjuje samo kod paralize muskulature.
U opštem lečenju bolova krsta i nogu masaža ima posebno mesto. U najlakšim slučajevima sam bolesnik trlja, pritiska ili masira svoja bolesna mesta na telu. Stručno izvođenom masažom i primenom raznih tehnika masiranja umanjuju se bolovi pacijentima.
Cilj lečenja masažom je da se poboljšanjem krvotoka sprovede povoljnija razmena materija u mišićima, i time otklone napregnutosti. Podvodna masaža mlazom je prikladna za masažu mišica, refleksnih zona i vezivnog tkiva i u kombinaciji sa lekovima smanjuje bolove. Prednost podvodne masaže je u tome što je telo u toploj vodi opušteno, pa su na taj način stvoreni dobri preduslovi za popuštanje napregnutosti mišića. Masaža se ne može sprovoditi kod pacijenata kad imaju jake bolove. Tada na svaki dodir muskulatura odgovara još jačom napregnutošću. Isto tako oboleli zglob može da se brani pojačanom napregnutošću mišića i time da spreči bolne pokrete.
Fizioterapija ima na raspolaganju izbor vežbi koje odgovaraju raznim oboljenjima. Usmerene vežbe, uvek podešene pacijentu, poboljšavaju krvotok, odstranjuju napregnutost i pomažu jačanje mišića. Cilj vežbanja mišića je: da se muskulatura učini sposobnom za opterećenja svakodnevnog života. Uz vežbanja u opuštenom položaju, dolaze vežbe u opterećenom položaju, držanju tela, kretanju i radu.
Kupanje sa kretanjem u vodi povoljno utiče na fizioterapeutsko lečenje, pošto kretnje koje trpe otpor vode jačaju muskulaturu. Istovremeno se usavršava zajednički rad mišića. Zbog potisne sile vode kičmeni stub je opušten, što omogućava u posebnim slučajevima bezbolno vežbanje u stojećem položaju ili pri hodanju. Osećaj za ispravno držanje i njegovo kontrolisanje lako se stiče. Osim toga, potisna sila malo olakšava vežbe kretanjem, ukoliko su ove preporučene. Samo u izuzetnim slučajevima propisuju se gipsani mideri i zaštitni korseti, da bi se kičmeni stub postavio u nepokretan položaj, sprečili bolni pokreti i oslobodili oštećeni nervni koreni. Na ovom mestu mogu se takođe spomenuti i operativne mere, koje putem ukrućenja (imoblizacije) jednog ili većeg broja pokretnih segmenata, dovode do imobilizacije kičmenog stuba.
Rastezanjem ili istezanjem tela takođe se pokušava oslobađanje korena nerva koji je nadražen ili oštećen.
Sve u ovom odeljku pomenute metode lečenja isključivo mora da odredi lekar, da ih sprovodi ili da nadgleda odgovarajuće stručno osoblje. U konzervativne metode lečenja bolova koji potiču od kičmenog stuba moraju se uračunati i sve dijagnostičke i terapeutske tehnike ručnih zahvata (hiroterapije), koji su obuhvaćeni pojmom ručne medicine. Ova vrsta lečenja pretpostavlja prethodni temeljni lekarski pregled, i nju sme da preduzme samo lekar koji je obučen u manuelnoj medicini. Primena hiroterapije nije dozvoljena kad se pretpostavlja da je došlo do ispada kičmenog diska.
Lečenje bolova kičmenog stuba putem akupunkture poslednjih godina sve više i više ulazi u vidokrug naučne medicine. Ova metoda ima svoje vrednosno mesto i prikladna je za smanjenje i poboljšanje bolova u oblasti kičmenog stuba i mišića. Akupunktura je vrsta lečenja koja je proizišla iz jednog određenog saznanja. Nju treba da sprovode samo za to obučeni lekari. "Lekar koji primenjuje akupunkturu , mora da bude sasvim svestan odgovornosti pred naukom i svojim pacijentom. On mora poznavati granice metode i ne sme buditi pogrešne nade, ali isto tako ne sme prenebregnuti nijednu mogućnost pomoći" (Stiefvater) Slično važi i za lečenje rnestimičnim prekidom bolova (lokalno tretiranje injekcijama, terapija lokalnog prigušivanja bolova, kao i za metode isključivanja bolova. Kod ovih metoda se razaraju nervna vlakna koja sprovode bol. Lečenje električnom stimulacijom predstavlja isto tako kao i primena metoda isključivanja bola, poslednju mogućnost lečenja koja se primenjuje kod pacijenata sa hroničnim bolovima kada su medikamenti i operativni zahvati, koji su dotle izvedeni, zakazali.
Osnivanje ambulanti protivu bolova i klinika za otklanjanje bolova pokazuju koliki su problem postali pacijenti sa "bolovima".
