Ordinacija Milojević medic, Novi Sad, Bulevar cara Lazara 90, telefon 064/197 22 99 .  Design by Tićma   www.milojevicmedic.com
index  |  Dr Milojevic  | istorija  |  vežbe  |  preventiva  |  indikacije  |  procedure  | kontakt  |  sadržaj
nazad
Povrede sluznih kesa

Povrede sluznih kesa (bursa) su dosta česte u sportista. Burze su zatvorene fibrozne formacije, postavljene sinovijalnom opnom i ispunjene sinovijalnom tečnošću. One su rasprostranjene po celom telu, na svim onim mestima gde postoji trenje između tkiva, da bi se ono smanjilo, a pri ekscesivnim pokretima izbegle i povrede.
Sportisti povređuju burze direktnim udarcima, trenjem ili nekom drugom hroničnom iritacijom. U svim takvim slučajevima burza reaguje povećanjem sekrecije, zbog čega joj se napinju zidovi. U slučaju akutnih povreda-udarcem, pošto se povređuju i krvni sudovi zida burze, sadržaj postaje krvav ili sangvinolentan (bursitis traumatica). Tada mogu da postoje različiti stepeni osetljivosti. Kasnije se u ovako povećanoj burzi, mogu napipati čvrste fibrinoidne ili kalcifikatne granule. Otok uzrokovan burzitom, treba razlikovati od intraartikularnili izliva. Najčešće lokalizacije burzita (prepatelarni, infrapatelarni, poplitealni, pes anserinus, retkrolkanealni, retrotrohanterni, subakromijalni, olekranona i dr.) pripadaju patologiji odgovarajućih regiona.
Hronični burziti u sportista su posledica hroničnih iritacija, pa anamnestički podaci mogu da posluže ne samo za dijagnozu, već i prevenciju rekurentnih ataka (L. O. Litton). Hronične burzite karakteriše zadebljanje zida burze i nekad kalcijumske naslage, pastozne konzistencije, koji su radiološki vidne. Ove naslage ukoliko pričinjavaju tegobe, nemaju klinički značaj.
Inicijalna terapija traumatskih burzita se sastoji u primeni leda, kompresiji i poštedi. Opterećivanje sportiste sa neizlečenim traumatskim burzitom, može biti štetno jer su moguća nekoofdinisana opterećenja mišićnih grupa, čak i na udaljenosti od povređene burze, zbog čega može doći do daljih povreda. Takmičar sa subakromijalnim burzitom, na primer, prilikom pada ne sme da se dočeka na ruku obolele strane, što može uzrokovati akromioklavikularnu luksaciju zdrave strane, ili prelom ključne kosti. U slučaju jače napetosti burze indikovana je i aspiracija u obezbeđenim uslovima hirurškog rada, sa kompresijom u trajanju od 48 časova. Ako se burza ponovo puni, onda aspiraciju treba dopuniti instilacijom steroida i kompresijom. U hroničnim slučajevima dolazi u obzir i hirurško lečenje, ali veoma retko. Najvažnija je međutim p r e v e n c i j a, uklanjanjem svih mogućnosti trajnih iritacija, podešavanjem sportske obuće, sportske i zaštitne opreme.

M  E  D  I  C
M ILOJEVIĆ
Terapija

Burzitis se može definirati kao inflamatorna reakćija unutar burze, kao reakcija na najčešće jednokratnu snažnu ozljedu ili još češće na niz ponavljajućih ozljeda. Burzitis se može javiti u vidu laganog sinovijalnog nadražaja pa sve do gnojnog burzitisa. Najčešća lokalizacija burzitisa je u području lakta (bursitis bursae olecrani) te u području prednje strane koljena (bursitis praepatellaris).
Klinička slika je karakteristična: lokalizirano zadebljanje elastične konzistencije u području lakta ili prepatelarno. Kod gnojnih burzitisa oteklina je crvena, topla i bolna a pokretljivost zgloba ograničena.
U početnim stadijima mirovanje, uz aplikaciju hladnoće, sprečava širenje inflamatornog procesa. Kod opsežnijih procesa burzu treba punktirati uz eventualnu instalaciju kortikosteroida. Nakon punkcije stavlja se kompresivni zavoj koji onemogućuje ponovno traumatiziranje zgloba. Kod recidivirajućih burzitisa u obzir dolazi kirurško odstranjenje patološki promijenjene burze. Gnojni burzitis iziskuje aktivno hirurško lečenje - inciziju i drenažu šupljine burze.